Vinkovci, 14.5. pa onda Osijek, 14.5.2004.

Da, sve u jedno veče. Mini slavonska turneja. Ma ne znam, ja sam fan Septice, odma da znate. Previše je to dobro&zabavno, a da ja sad tu nešto okolo-naokolo. I već vam ohoho pričam o njima, a sad ponosno najavljujem zagrebački lipanjski koncert u ponosnom KSETu, a na domaćoj listi 101-ce su na 4.mjestu... Imaju i zastavu, i koncept. Početak i kraj. Najboljeg Bubnjara U Pobosutlju. Hitove. Dvojac na vokalu koji u predvečerje svojih 40-ih luduje kao nitko u HR. Ozbiljno, zamislite Govnara Smrti i Bumušku Kušlua u akciji... Imaju i Najmišićavijeg Gitaristu koji se kempovski zabavno oblači i provlači HM-solaže kad za to dođe vrijeme. Imaju i punk basistu koji se voli igrati, opušteno drndati u najboljoj funk maniri. I tekst... Jebote, ima već dobrih 15-ak godina kako Hrvati repaju i smišljaju neke rime, a Govnar Smrti je (napokon) svojim tekstovima pomaknuo granice - znate ono ugodno iznenađenje kad ste otkrivali Rambove tekstove, ono, kako-se-samo-toga-sjetio... Odite na www.vfm.hr/septica i pročitajte o čemu pričam, ja evo još malo pa ih znam napamet...

Eto uvoda. Uglavnom, taj petak su vinkovački maturanti dobili prostor, alkohol, noć i - koncert. Septica pred nekih 1000 pripitih&razigranih, a koji - pokazalo se - uglavnom znaju tekstove. Danijela i ja nabavili fino litru crnog i sjeli sa strane, skoro pa ko ostalih 1000. I kad je počelo... Nisam vratio oružje u MUP, Gaće, Ništa kontra Tita. Ova dvojica s gaćama na glavi. Publika zviždi i viče refrene. Nama super... I odjava, vidimo se za sat vremena u Osijeku. I šta napravit, ne bi vrag dao mira da nismo otišli. U osječki Rock-club, svirka sa županjskim Mental Protestom. E, a tamo sviraju totalno nabrijani za 30 ljudi, od kojih 5 zna tekstove. Ponavljam ovo za tekstove, pošto je jako važno imati barem malo pojma o čemu se tu radi, ima previše dobrih fora i previše je cijela priča zabavna da bi pokušali na koncertu otkriti o čemu oni tu sad. I što je najgore, uopće se ne zajebavaju, ima tu puno ozbiljnijih intertekstualnih razina, ali o tome kada postanu poznati.

Ja nisam nikad pisao ovako oduševljene rečenice. I sumnjam da ću ikad o nekom domaćem bendu ispisati ovakve pohvale. Meni je Septica najbolja stvar što se dogodila u ovom stoljeću u našoj tužnoj zemlji i uopće me ne zanima što sam pretjerao. Volio bih da me češće neki sunarodnjaci ovako oduševe. Ovo je moj ovogodišnji tekst u kojem pišem BAŠ ono što hoću. Možda to objektivno nije TOLIKO dobro, al je zabavno. Ne, stvarno, nemojte ih propustiti, odite prvo na tu ludu stranicu i pokušajte nabaviti neki snimak nekako, pa mi baš javite. Eto.