Lukavi Pedja s prijateljskog web-zina Terapija također je kasnio (ne ovoliko koliko ja, doduše) s recenzijom koncerta Obojenog Programa, samo što on tvrdi kako je očekivao da će recku napisati netko drugi, a ja ću vam iskreno reći da se o ovom koncertu stvarno nema što napisati. Pedja je, dakle, lukavac, pa veliku većinu njegovog 'izvještaja' čine fotke s koncerta. Ja sam u financijskoj krizi, pa sam snimio samo jednu fotku i to uz pomoć Sandrinog mobitela.

Da, ja baš i nisam neki fotograf, a i ne da mi se u prve redove samo zbog toga da bi okinuo par puta. Ja vam radije ostajem plesati na mjestu na kojem se nekim slučajem nađem. Opet su me drugi dan boljele noge, ni ovaj put mi nije bilo krivo zbog toga. Uz stvari s novog albuma 'Da li je to čovek ili je mašina', našlo se mjesta i za sve najveće hitove iz bogate karijere Obojenog Programa (ovo je bila dežurna rečenica koja zvuči kao da ju je napisao Zlatko Gall). 'Nebo plavo je', 'Kočnice', 'Ona je tu', 'Najbolji prijatelj'...

Ja, nasreću, nisam bio na tom njihovom osporavanom koncertu u Tvornici prije nekoliko godina. U Močvari su svaki put dosad bili sjajni, a tako je bilo i ovaj put. Prosto je nevjerojatno koliko pozitivne energije Kebra i ekipa mogu odaslati. A kad krene 'Kad se netko nečem dobrom nada', vrlo se teško suzdržati. Ne znam tko im je prvi put prikeljio taj epitet 'najemocionalnijeg benda u Srbiji', ali dobro je ubo.

Nemam vam više što reći. Meni je bio rođendan, Sandra i ja smo se tijekom koncerta zaručili, a u blizini su bili i najdivniji ljudi Marin i Neda. Idealan izlazak, idealan koncert.

O Rambu vam najrađe uopće ne bih pisao, nakon što se organizatori koncerta nisu udostojili udijeliti niti jednu akreditaciju ovom nekomercijalnom web-zinu koji je, da bi stvar bila još gora, objavio najopširniju moguću najavu koncerta. Sram vas bilo. Agencija Nota je tako postala jedina koncertna agencija koja niti nakon besplatne reklame za koncert ne želi odobriti akreditaciju gonzo-novinaru web-zina Zbrda Zdola. Svaka čast, samo tako naprijed.

No, ne bih ja bio vaš omraženi gonzo-novinar da se nekako ne snađem. With a little help from my friends, prošvercao sam se na koncert besplatno u trenutku kad je stotinu ljudi vani čekalo da im priđe neki lisac koji je kupio nekoliko karata viška znajući da će Rambo i ovaj put bez problema rasprodati koncert.

No, dobro. Rambo je možda star, ali je i dalje car. Nisam još preslušao novi album, možda je tako i bolje, a RASMC-ovi koncerti ionako nikad nisu bile uobičajene promocije novog materijala. Od novih stvari, na ovom koncertu sam čuo samo 'Demode' (zakasnio sam nekih petnaestak minuta, tako da je moguće da je još par stvari s novog albuma 'Oprem Dobro' odsvirao na samom početku koncerta).

No zato je tu bila neizbježna & nenadjebiva 'FAP Mašina', jedan standardni mini-rave-party, 'Ptico Što Ljubiš Zvijezde' (otpjevana na playback, naravno), proročanska 'Don't Happy Be Worry'... Ovaj put nije bilo Sandre, pa nema ni fotki. Šteta, jer upravo se na fotkama temeljio performans 'slikajte me svi odjednom dok sam u skoku'. Još bolji performans bila je borba između legendarnog bubnjara Truta i ritam-mašine. I tako, pošalica za pošalicom, koncert je završio. Prerano? Prerano. Rambo je možda star, vrlo vjerojatno i dalje car, ali nek drugi put zvekne koju red bull-brlju, pa nek protegne taj koncerat na jedno tri sata.

mhabijanec@hotmail.com